Odlazak čovjeka koji ne odaje tajne

Sredina novembra 2005. godine, Barselona. Gluvo doba noći. Andresa Inijestu budi telefon.

„Znam da su 3 sata iza ponoći, ali moram da ti priznam nešto“, čuje glas saigrača Ronaldinja, zvanično najboljeg fudbalera svijeta.

„U junu napuštam Barsu.“

Kuda će sad, pomišlja Inijesta.

„Moj brat se dogovorio sa Realom. Iznos je nevjerovatan i nisam mogao da odbijem. Mlad si, shvatićeš. Molim te, nemoj nikome reći u klubu, nemoj me izdati, vjerujem ti više nego bilo kom drugom.“

Španski reprezentativac je u nebranom grožđu. Koji dan kasnije igra se El Klasiko u Madridu, a on zna tajnu koja može da utiče na ishod. Nema dilemu, ćuti o tome.

Ipak, onih preostalih nekoliko dana do El Klasika osjeća da je atmosfera u ekipi drukčija. A onda, 19. novembra 2005, u svlačionici Bernabeua, nedugo pred početak meča, Ronaldinjo je okupio saigrače.

„Ovih dana sam otkrio da smo mi kao porodica. Svakog od vas sam zvao tokom noći i rekao da idem u junu, ali niko nije progovorio. Shvatio sam da ste spremni da patite u tišini a da ne izdate drugog. Ostaću ovdje još dugo. Sada, ajmo na teren i dajmo Realu lekciju.“

Dali su, još kako. Barsa je pobijedila sa 3:0, a dva gola je dao – Ronaldinjo…

Čovjek koji ne odaje tajne, Andres Inijesta Luhan, 7. oktobra 2024, nakon 24 godina profesionalnog bavljenja fudbalom, završio je igračku karijeru.

„Za mene fudbal je bio…“, rekao je u video snimku kojim je ozvaničio oproštaj, prije nego što su mu zasuzile oči.

Karijera Andresa Inijeste: